MONT EVEREST 2005.

Razmisljati o usponu na najvisem vrhu sveta Mont Everest iz ravnice gde je najvisi vrh Guduricki vrh visok 641 metar i gde nije bogato Himalajsko iskustvo bila je kao borba protiv vetrenjaca. Ipak, ideja se rodila. Prve razgovore o nesto velikom zapoceli smo jos polovinom juna 2000. godine. Pozvali smo sve zainteresovane i odrzali smo pet sest sastanaka. Mladi bi hteli odjednom sve da rese i odmah da krenu na Everest. Stariji, pricaju price koji su deo istorije i koje su za istoricare. Mi smo govorili razumno, bez razmetljivosti i vidovnjacki. Odluka je pala da se formira jedno uze jezgro organizacionog odbora ekspedicije koje ce ubuduce da vuce poteze. Odluceno je da na sebe odgovornost preuzme predsednik organizacionog odbora Miodrag Jovovic, vodja uspona Goran Ferlan i Milivoj Erdeljan. Napravljen je dugorocan i postepen plan uspona na najvisi vrh sveta Mont Everest 2006. godine. Jedan ozbiljan plan i projekat ne zasniva se na entuzijazmu vec na podrsci i razumevanju institucija, sponzota i donatora. Izvrsno vece Vojvodine je projekat uspona na najvisi vrh sveta proglasilo da je od posebnog interesa za AP Vojvodinu. To unapred nije znacilo da imamo finansijsku potporu, jer Izvrsno vece Vojvodine nema sopstveni kapacitet za kompletnu materijalnu podrsku. Bilo nam je jasno da moramo postati privlacni za medije i da je potrebno animirati sponzore i donatore. U jednom momentu posle uspona na Sisa Pangmu krajem 2004. godine ucinilo nam se da nam se otvara put ka Everestu. Smatrali smo da smo kao tim, kao penjaci, sazreli, a poklopilo se da su ljudi zainteresovani da nas dovoljno materijalno pomognu da mozemo da krenemo ka najvisem vrhu sveta Mont Everestu. Krenuli smo, i uspeli!